Ako je Zločin i kazna krimić, onda je to i ovaj roman. Samo što detekcije nema, i odlično znamo ko je ubica. Ono što je bitno jeste: zašto? Pavičić piše o svetu koji predobro i dubinski poznaje.“ Teofil Pančić

Nitko ne vjeruje u nesavladive nedaće žene koja ima sokovnik, mikrovalnu i plazma televizor. Nitko ne vjeruje u strašni usud žene koja se širi na svom katu na osamdeset kvadrata.

Mlada i ne preterano ambiciozna Bruna zaljubljena je u svog vršnjaka, mornara Franu. Srećna veza kulminira brakom, a par se useljava na zaseban sprat kuće koju su uz velika odricanja podigli Franini roditelji. Nije prošlo ni godinu dana, a Bruna je u požeškom zatvoru, gde služi višegodišnju kaznu zbog ubistva svekrve…

Žena s drugog kata anatomija je one tragedije u kojoj takozvani obični ljudi postaju akteri crne hronike. Ovaj napeti psihološki triler ne rasvetljava samo kako je zločin počinjen nego i zašto. U potrazi za odgovorom pisac ulazi duboko pod kožu svoje junakinje te istražuje okolnosti i sitne pomake koji vode do ubistva. Kao odličan hroničar i kritičar društvene stvarnosti, Pavičić se u romanu osim individualnim sudbinama, bavi i promenama jednog tranzicionog društva, uticaju tih promena na mikrokosmos jedne porodice, a idiličnim slikama Mediterana suprotstavlja sliku okrutne sredine koja lako odbacuje i teško prašta.

„Ima neke čehovljevske bešćutnosti u Pavičićevoj distanciranoj anamnezi društva. I baš tim odsustvom autorove emocije, takođe kao kod Čehova, empatija se rađa tamo gde joj je mesto, u duši čitaoca. Razotkrivajući tugu pojedinca u meri od koje najčešće bežimo, Pavičić otvara prostor za mogućnost oljuđenja, što verujem da je vrhunski domet umetnosti. Bez laži, prevare i kiča.“ Dragan Velikić